Dr Erik Parens je naučni savetnik pri Hejstings Centru, nezavisnom institutu za bioetička istraživanja sa sedištem u Garisonu, država Njujork. Bavi se etičkim i društvenim implikacijama upotrebe tehnologija, poput farmakologije i hirurgije, u svrhu poboljšanja ljudi. Takođe ispituje na koji način nauke u razvoju, kao što su genetika i neuronauke, oblikuju naše samorazumevanje. Izradio je brojne publikacije uz pomoć grantova od organizacija kao što su Nacionalna fondacija za humanističke nauke i Nacionalni instituti za zdravlje SAD. Uredio je zbornike “Poboljšanje ljudskih osobina: etičke i društvene implikacije” (Georgetown UniversityPress, 1998), “Prenatalno testiranje i prava osoba sa invaliditetom” (Georgetown UniversityPress, 2000), “Hvatanje u koštac sa bihevioralnom genetikom: etika, nauka i javni razgovor” (Johns Hopkins University Press, 2005) i “Formiranje dece hirurškim putem” (Johns Hopkins University Press, 2006). Najnovija knjiga objavljena 2015. nosi naslov “Poboljšanje sebe: o tehnologiji, samoostvarivanju i navici mišljenja”. Parens je bio konsultant brojnim vladinim i nevladinim telima, uključujući Američko udruženje za unapređenje nauke, Nacionalnu savetodavnu komisiju za bioetiku i Presedničku komisiju za studije bioetičkih pitanja. Trenutno je član Upravnog odbora Centra za studije etičkih, pravnih i društvenih implikacija psihijatrijske, neurološke i bihevioralne genetike pri Univerzitetu Kolumbija, kao i saradnik Centra za neuronauke i Društva univerziteta Pensilvanije.
