Iako se preko 80.000 Amerikanaca svakodnevno, kao deo disciplinske kazne, zatvara u samicu, Komitet za mučenje Ujedinjenih nacija, ocenio je ovu kaznu okrutnom i neuobičajenom. Oni koji provode vreme u samici uglavnom nemaju nikakav fizčki kontakt, kao i vrlo malo interakcije sa drugima. Uočeno je da ovako ekstremna izolacija može ostaviti teške posledice, naime može izazvati ili pogoršati depresiju, anksioznost, kao i ostale mentalne bolesti kod zatvorenika.
Na okruglom stolu na konferenciji „Neuronauke 2018“ Društva za neuronauku istraživali su psihološke i neurobiološke posledice vremena provedenog u samici kod zatvorenika koji je tamo proveo 29 godina.
Robert King je bio zatočen u Zatvoru Angola u Luizijani od 1972. do 2001. godine, kada je osuđen za ubistvo drugog zatvorenika. Od tada je aktivista koji se zalaže za ukidanje samice kao kazne, govoreći o svom iskustvu:
„Ljude interesuje da li imam psihološke probleme, da li sam lud – „Kako nisi poludeo?“ ja ih samo pogledam i kažem „Nisam rekao da nisam lud“. Nisam bio psihotičan ili tako nešto, ali biti zatvoren u maloj ćeliji 23 sata dnevno, kako god da spolja delujete, vi niste normalni.“
Obroci i komunikacija sa zatvorskim osobljem se uglavnom obavlja kroz otvore na čeličnim vratima njihove ćelije. Nekima je dozvoljeno da provedu sat vremena vežbajući, ali sami. Mogu im biti zabranjene posete, telefoniranje, televizija, štivo za čitanje, čak i oprema za umetnost.
Neurolozi, advokati i aktivisti, kao što je King, su udružili snage kako bi se samica kao kazna proglasila okrutnom i neuobičajenom. Na konferenciji „Neuronauke 2018“ je ukazano i na fizičke posledice koje osećaju zatvorenici koji su proveli vreme u izolaciji. „Socijalna i senzorna deprivacija nisu dobre za strukturu i funkcije mozga. Cirkardijska disregulacija nije dobra.“ Naglasio je Hauda Akil, profesor neuronauke na Mičigenskom univerzitetu „Usamljenost može ostaviti teške posledice“.
Pokazalo se da socijalna izolacija pojačava rad hormona koji se luče prilikom stresa. kao i da se menja struktura unutar mozga, a, takođe, može dovesti do razvoja poremećaja post-traumatskog stresa. Dok je osuda na samicu ekstreman primer koji pogađa relativno mali deo populacije, socijalna izolovanost i učestala usamljenost postaju sve veći problem u Sjedinjenim Američkim državama. To se uglavnom dešava među starijom populacijom, kada je veliki broj pojedinaca u staračkim domovima, gde su izolacija i usamljenost najizraženiji. Socijalna izolacija i usamljenost su povezani sa depresijom, neprijateljskom nastrojenošću, pojačanom reakcijom na stres, fragmentacijom sna i povećanom stopom smrtnosti.
Izvor: BioEdge
Priredila: Isidora Salim