Helen Vat, iz Centra za bioetiku Enskomb, na Univerzitetu Oksford, kaže da često dobija pitanje da li je etički koristiti vakcine dobijene od abortiranog fetusa. Ovoj tački gledišta se ne treba podsmevati i odbaciti je, kaže ona. Kako bi to pojasnila, pravi sledeću analogiju u postu bloga Britanskog Medicinskog Časopisa (BMJ).
„Za one koji su u iskušenju da odbace ove brige važno je da ne uzmu u obzir samo moguće zdravstvene efekte bojkota na osobu i druge, već da pokušaju da razumeju razloge koji stoje iza stava te osobe. Može pomoći ako zamislimo kako bismo se mi osećali povodom korišćenja vakcine koja je razvijena (kad bi to fizički bilo moguće) pomoću ćelija (tzv. ćelijskih linija) dobijenih od odraslog bubrega uzetog od, recimo, disidenta ubijenog od strane nepravednog režima. To tkivo je bilo, zamislimo, prodato ili donirano od strane režima banci tkiva kojoj su onda istraživači imali pristup.“
„Ukoliko su takva politička ubistva prekinuta sa padom režima, i ukoliko je sada dostupna vakcina stara više godina, možda bismo bili srećni (ili barem voljni) da prihvatimo vakcinu za našu decu ili za nas. Ovo ne šalje loše poruke, možemo reći: prestup je u prošlosti i svi se slažu da je bilo neopravdano i da neće biti ponovljeno. I posle svega, mi sami nismo imali ništa sa tim ubistvom ili čak sa prikupljanjem tkiva, ćelijskim stvaranjem ili sa stvaranjem vakcine.“
„Međutim, da li bismo bili tako srećni ili voljni da prihvatimo ako je režim i dalje aktuelan, i dalje ubija disidente i čini njihova tkiva dostupnim za stvaranje korisnih ćelija? Šta ako vakcina koju hoćemo, i možda čak prikupljanje tkiva, potiče iz nedavne prošlosti?“
Priredila: Natalija Marjanović
Izvor: BioEdge