“Poštuj svako živo biće u načelu kao svrhu u sebi i po mogućnosti postupaj sa njim kao takvim” – Fric Jar,1926.
Bioetika je nauka koja proučava uticaj napretka civilizacije (naučno-tehnološki napredak) na sve oblike života. Njom proučavamo uticaj savremenih tehnologija i savremenog društva na čoveka, a time i na ostali svet. Termin ‘’bioetika’’ uveo je nemački filozof Fric Jar 1926.g. u svom članku ”Nauka o životu i ponašanju”. Najčešće shvatanje je da je bioetika nastala kao društveni pokret 60-ih godina XX veka u Sjedinjenim Američkim Državama. Nastala je kao posledica naučno-tehnološkog napretka u medicini (javljaju se mogućnosti izlečenja retkih bolesti za koje do tada nije bilo leka, kao i produžetak ljudskog života, transplatacija organa itd.) Iako pojedini stručnjaci koji se bave istorijom filozofije, smatraju da se koreni bioetike mogu naći u antici, kod Sokrata i Aristotela u njihovim shvatanjima vrline, sreće itd.
Suočeni sa novonastalom situacijom, lekari nisu imali odgovore na sva pitanja. Neka su bila izvan medicinske etike. Etika je sada morala da se bavi raznim pitanjima počevši od osnovnih pitanja ljudske prirode, prava, dostojanstva, sa jedne strane i suočavanjem sa praktičnim pitanjima politike, sa druge strane.
Treba pomenuti dva najznačajnija događaja u novijoj istoriji bioetike. Pominjanje kovanice ”bioetika” 1970.g. u člancima američkog onkologa i biohemičara Van Rensselaer Potter-a. Naredne godine, 1971. fetalni fiziolog i demograf D.C. Andre Hellegers, upotrebio je kovanicu u imenu svog novoosnovanog instituta Rose and Joseph Kennedy Institute for the study of Human Reproduction and Bioethics.
Kako bi se dali odgovori na ova pitanja, osnivaju se komiteti, udruženja, institucije kao savetodavna tela. Sa napretkom civilizacije napredovala je i bioetika. Ona je danas naučna disciplina koja se proučava širom sveta.
Rasprostranjenost bioetike
Kada se spomene bioetika, ljudi će najčešće pomisliti na sledeće: da se radi o etici u kontekstu medicinskih i bioloških istraživanja. Navedena definicija je u manje–više sličnom obliku prisutna u većini adekvatnih rečnika pojmova i termina. Mada se pod bioetikom najčešće podrazumeva prevazilaženje moralnih dilema između kanonizovanih znanja o ljudskom telu i novih tehnologija, koje otvaraju pitanja koja do sada niko nije postavio. Da li čovek može da živi večno? Da li je ispravno stvoriti ljudskog klona? Do koje je granice prihvatljivo igrati se sa genima? Ova pitanja predstavljaju vrh ledenog brega, transhumanizma, pravca koji postavlja brojna pitanja u vezi medicine i upotrebe novih tehnologija u poboljšanju ljudskog života.
Međutim, ne govorimo o etici koja treba da bude strogo humanocentrična, govorimo o etici koja podrazumeva odnos čoveka i živog sveta. Pa otuda rasprostranjenost bioetike u još dve sfere: ekologiji i zoologiji. Kada je reč o potonjoj, u poslednjim godinama, brojne društvene organizacije i pojedinci su poveli pitanje prava životinja. Da li čovečanstvo ima prava da koristi životinje u svojim eksperimentima? Da li je ubistvo životinja opravdano?….
I kao poslednje, ali naposle najvažnije, bioetika se u poslednje vreme probija u ekologiju. Kako se u poslednjim decenijama sve jasnije uočavaju posledice nesavesnog odnosa čoveka prema prirodi i svom okruženju, u najgorem scenariju krajnje posledice će trpeti celokupna planeta. Postoje dva osnovna razloga zašto se bioetika prepliće sa ekologijom (interdisciplinarnost je razlog po sebi), pre svega, u sklopu celokupne “medicinske bioetike” poboljšavanja ljudskog života, posve je jasno da bioetika ima potrebu da postavi brojna pitanja u vezi “moguće globalne katastrofe” koja nas očekuje. Kao drugo, čovečanstvo kao najrazvijenija vrsta živih bića dominira planetom i svojim prirodnim okruženjem. Bioetika takođe treba da postavi pitanje u kojoj meri čovečanstvo ima prava da oblikuje celokupnu prirodu radi zadovoljenja svojih prohteva? Da li čovečanstvo sme da kontroliše živote ostalih stanovnika planete?
Ona je postavila brojna pitanja, pitanja za čijim odgovorima svakodnevno tragamo. Naposletku Da Vinči je govorio, šta bismo radili kada bi imali sve odgovore?
Autori:
Aleksandra Janašković
Jelena Stojković
Korišćeni sajtovi:
www.duhovnirazvoj.com/Tekstovi/Bioetika.htm
www.thehastingscenter.org/briefingbook/bioethics-and-policy-a-history/
https://sr.wikipedia.org/sr-