Muzika, više nego bilo koja druga grana umetnosti, predstavlja predivni spoj nauke i emocija. U većini slučajeva, u cilju izazivanja željene reakcije kod svojih slušalaca, jedna muzička kompozicija koristi niz obrazaca raspoređenih gotovo matematičkom preciznošću. Vodeći se tim saznanjem, Gugl je predstavio, 1. juna 2016. godine, prvu klavirsku melodiju, u trajanju od 90 sekundi, stvorenu isključivo na osnovu algoritma. Nastala je kao deo projekta “Magneta”, koji ima za cilj stvaranje umetničkih dela uz pomoć mašinskog učenja. Ipak, ovaj, kao i slični poduhvati koji su usledili, nisu uzimali u obzir emotivnu reakciju slušalaca.
U januaru ove godine na manifestaciji Wearable Expo 2017, predstavljen je uređaj koji će možda u bliskoj budućnosti promeniti dosadašnji koncept muzičkog stvaralaštva. Masajuki Numao, profesor na Osaka Univerzitetu i član Instituta za naučna i industrijska istraživanja, praćen timom stručnjaka sa Metropoliten Univerziteta u Tokiju, iz kompanija Krimson Tehnolodži i belgijskog IMEC-a, predstavio je veštačku inteligenciju koja bi trebalo da automatski stvara muzičku kompoziciju na osnovu emotivne reakcije slušalaca. U slušalicama se nalazi senzor koji beleži moždane aktivnosti i na taj način prikuplja podatke od slušalaca. Uređaj, zatim, na osnovu moždanih talasa, nastalih kao reakcija na različite muzičke kompozicije, stvara novi, jedinstveni zvuk, pokušavajući da ponovo prouzrokuje određeno mentalno stanje slušaoca. MIDI tehnologijom se na licu mesta reprodukuje muzika stvorena mašinskim učenjem u vidu raznovrsnih tonova nastalih na sintisajzeru.
Namera istraživača je da ova tehnologija uskoro pruži mogućnost merenja moždanih talasa mnogobrojnije publike, a ne samo pojedinaca. Nadaju se da će u budućnosti stvaranje muzike na osnovu moždanih talasa velikog broja ljudi u publici postati realnost. Ali, do tada, profesor Numao očekuje da njegovo dostignuće ima široku primenu u zdravstvenoj zaštiti, npr. da motiviše ljude da vežbaju ili da im popravlja raspoloženje.
Priredila: Sanja Dejanović