Reč je o slučaju Vernona Madisona koji je 18. aprila 1985. godine, iz blizine, upucao policajca Alabame u potiljak. Vernon je tri puta izlazio na suđenje, sve do 1994. kada je konačno osuđen na smrt. Od donošenja presude čeka na izvršenje kazne. Danas mu je 68 godina.
Nema sumnje da je Madison počinio zločin. Međutim, kako njegovi advokati tvrde, on se istog ne seća, s obzirom na to da je doživeo dva moždana udara, koja su se desila 2015. i 2016. godine, zbog čega se postavilo pitanje treba li ga onda pogubiti. Njegov slučaj je dospeo čak do Vrhovnog suda Ujedinjenih Nacija.
Ured državnog tužioca Alabame je zauzeo skeptičan stav po pitanju navodnog stanja amnezije zatvorenika, argumentujući da Madisonovo pogubljenje treba da posluži kao primer drugima da će namerno ubistvo policajca biti kažnjeno. Tu se dalje obrazlaže da je zatvorenikovo bezuspešno prisećanje na počinjen zločin drugačiji slučaj od njegovog bezuspešnog razumevanja zbog čega je kažnjen. Dakle, smatra se da je njegovo sećanje na zločin irelevantno u odnosu na to da li on deli razumevanje zločina sa zajednicom, oseća moralnu odgovornost za počinjen zločin, ili ima razumevanje o tome zbog čega je kažnjen.
S druge strane, Inicijativa za jednaka prava, koja brani Vernona, pokušala je da objasni da ga njegovo zdravstveno stanje stavlja u kategoriju sa zatvorenicima kod kojih pogubljenje ne može da odigra zamišljenu retributivnu ulogu. Naime, moždani udari koje je preživeo doveli su do potpunog gubitka vida kod zatvorenika, kao i teškog oblika gubitka memorije. Kako se navodi, Vernonova memorija je toliko slaba da ne može da izrecituje alfabet do kraja ili da reši jednostavne računske zadatke. On se takođe ne seća da su mu majka i rođeni brat preminuli, niti može da identifikuje čuvare s kojima je bio u neposrednom kontaktu godinama. Inicijativa zato zaključuje da se Vernon ne seća zločina zbog kog je osuđen na smrt, niti razume zašto država Alabama zahteva njegovo pogubljenje.
Časopis Nature je podržao molbu za milost, ističući da Madison svakako neće proći nekažnjeno; što podrazumeva da će ukoliko i izbegne pogubljenje, provesti ostatak života sam u zatvoru, nesposoban i zbunjen svetom kojim je okružen, ne predstavljajući pretnju ni po koga.
Priredila: Jovana Joković
Izvor:
https://www.bioedge.org/bioethics/if-you-cannot-remember-a-crime-should-you-be-executed-for-it/12841