Centar za bioetičke studije u partnerstvu sa Centrom za pravna istraživanja Instituta društvenih nauka organizovao je tribinu “Donošenje Zojinog zakona” koja je održana 5.marta 2015 godine. Tribinu je otvorio direktor Centra za bioetičke studije prof. dr Vojin Rakić. Na Tribini su reč imali ljudi koji su imali ključnu ulogu u njegovom donošenju: dr Hajrija Mujović Zornić, Redovni član CBS-a, naučni savetnik Instituta društvenih nauka, Upravnik Centra za pravna istraživanja IDN-a, jedna od autorki Zojinog zakona; Bojana Mirosavljević, majka Zoje Mirosavljević; prof. dr Dušan Milosavljević, poslanik u Skupštini Republike Srbije, podnosilac predloga Zojinog zakona.
Skupština Srbije je nedavno donela “Zojin zakon” – zvanično ZAKON O PREVENCIJI I DIJAGNOSTICI GENETIČKIH BOLESTI, GENETIČKI USLOVLJENIH ANOMALIJA i RETKIH BOLESTI (Sl.glasnik RS, 8/2015).
Ovaj događaj pratio je veliki publicitet. Pomenuti Zakon nosi ime po Zoji, devojčici koja je preminula od jedne od retkih bolesti – Batenove bolesti. “Zojin zakon” postaje poznat široj javnosti po tome što predviđa mogućnost da deca iz Srbije koja boluju od neke genetičke bolesti, anomalije ili retke bolesti, dobiju odgovarajući tretman u inostranstvu. Naime, ukoliko lekari ne mogu da uspostave dijagnozu u roku od šest meseci, u obavezi su da uzorak tkiva i krvi pošalju u laboratorije u inostranstvu o trošku države.
“Zojin zakon” je dobio jednoglasnu podršku poslanika u Skupštini Srbije i njegovi podnosioci se često percipiraju kao ljudi koji su učinili human gest. “Zojin zakon” asocira na pobedu života nad smrću. Ipak, neki delovi “Zojinog zakona” su kritikovani u stručnoj javnosti. Tokom Tribine dogovoren je susret prof. dr Dušana Milosavljevića i grupe genetičara sa ciljem formulisanja podzakonksih akata koji bi otklonili neke nedostatke u Zakonu.
