Aješa Ahmad
5. mart 2013.
Apstrakt: Da li bi trebalo da izbrišemo traumatična sećanja?
U ovom predavanju razmatram etičke probleme vezane za mogućnost brisanja ili uništavanja sećanja koja izazivaju traumu. Savremena psihijatrijska praksa i napreci u neuro-etici donose bolje poznavanje detalja o prirodi našeg pamćenja i efekata psiholoških trauma na naše blagostanje. Od rata u Vijetnamu, dijagnostička kategorija posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) je dovela do patologizacije trauma, posledica katastrofa, humanitarnih kriza i ratova, a naša društva se suočavaju sa traumom kako na kolektivnom, tako i na individualnom nivou. Međutim, doživljavanje traume se tipično konstruiše kao individualni fenomen – kao patološko breme koje aficira naš identitet, kao i ono što hoćemo da postanemo. Zbog toga su apeli na izlečenje ili ispravljanje traumatičnih iskustava istovremeno popularni i kontroverzni, jer se povraćaj sećanja često smatra definišućim delom onoga što jesmo.
U cilju istraživanja debate, predstaviću prirodu traume i razmotriti da li ona ima vrednost u ljudskom egzistencijalnom iskustvu. Ovo je posebno relevantno kada postoje političke posledice sećanja ili zaboravljanja trauma i kada postoji funkcionalni element u prepoznavanju traume kao načinu formiranja zaostavštine. Zatim ću predstaviti neke od potencijalnih modifikacija naše memorije koje moderna farmakologija i neuronauka mogu da ponude žrtvama traume. Uporediću ih i relativizovati nasuprot drugim terapeutskim metodama za traume kao što su molitve i podrška zajednice. Poenta koju ću zatim izneti će najpre biti da se trauma ne može izolovati na individualnom nivou, kao i to da brisanje traumatičnih sećanja ne konstituiše poboljšanje našeg potencijala kao osoba – da ono zapravo vrši inhibiciju naše svesti i odgovornosti.
Biografija
Trenutno predajem na Univerzitetskom koledžu u Londonu, Engleska, na Medicinskom fakultetu. Po obrazovanju sam filozof i tema moje doktorske teze je bila ‘Metafizika u naučnoj medicini: stvaranje ljudskog embriona’. Specijalnost mi je medicinska etika i član sam Odbora za kliničku etiku u Grejt Ormond strit bolnici.Primarno se interesujem za kulturne vrednosti u medicini, čime sam počela da se bavim tokom projekta o katastrofama i etici humanitarne medicine, finansiranog u okviru internacionalne istraživačke saradnje. Po pozivu sam držala predavanja na Međunarodnom odboru za vojnu medicinu u Švajcarskoj i na Afričkom kongresu za zdravlje u Južnoafričkoj republici. Istraživački sam povezana sa Južnoafričkom republikom.
Paralelno sam izučavala psihoanalizu na post-diplomskim studijama, specijalizujući se za traumu, sa akcentom na efektima rata i mučenja. Pisala sam članke o fenomenologiji traume, kombinujući je sa etikom, posebno međukulturalnom primenljivošću PTSP-a i etičkim problemima vezanim za medicinske/psihijatrijske preglede žrtava mučenja.
Moje oblasti interesovanja su kulturne vrednosti i religijska verovanja u medicinskoj etici, odbori za kliničku etiku, pedijatrijska i neonatalna etika.